U narodu se ustalila riječ grip za sve one infekcije koje su praćenje curenjem iz nosa, kašljem, malaksalošću.
Grip u odnosu na neku drugu virusnu respiratornu infekciju karakteriše nagli početak, brzi skok temperature, malaksalost, drhtavica, bolovi u mišićima,suvi kašalj, glavobolja, uznemiranost, dezorjentacija.
Za razliku od gripa, „obična“ prehlada počinje postupno, nema tako izraženu malaksalost i bolove u mišićima, temperatura je često normalna ili blago povišena, praćena je kijanjem i curenjem iz nosa. Grip je znatno teža bolest, i moguće su komplikacije od kojih je najčešća upala pluća.
Možemo li spriječiti grip?
Možemo li grip zaustaviti kada počne, ili samo ublažiti simptome?
U našoj zemlji sezona gripa kasni, mjesec, dva u odnosu na ostale evropske zemlje. Počinje u decembru, zahuktava se u januaru, da bi u februaru dostigla svoj vrhunac, a onda se povlači do sljedeće sezone.
Najbolja mjera za prevenciju gripa je vakcinacija, i svake godine se pravi odgovarajuća vakcina za soj gripa koji se očekuje.
Vakcinacija se preporučuje osobama starijim od 65 godina, maloj djeci, trudnicama, hroničnim bolesnicima. Vakcinaciju treba obaviti početkom jeseni, da bi organizam imao dovoljno vremena da stvori odgovarajući imuni odgovor.
Takođe, treba se pridržavati klasičnih epidemioloških mjera: u vrijeme epidemije, kada grip hara, izbjegavati javne skupove i okupljanja koja podrazumijevaju boravak puno ljudi u zatvorenom prostoru.
Osim vakcinacije, svakom čoveku se za bolji imunitet preporučuje zdrav način života što podrazumijeva bavljenje fizičkom aktivnošću (brža šetnja od pola sata do sat je dovoljna), unošenje svježeg voća i povrća, hrane bogate beta glukanima (npr. pečurke), uzimanje preparata za imunitet (na bazi ehinacee, beta glukana, propolisa, severnoameričkog žen-šena, alkilglicerola iz ajkuline jetre, preparati cinka i selena), izbegavanje stresa, unošenje dosta tečnosti, vedre misli. Ako uspijevamo da održimo našu vitalnu energiju na visokom nivou, (neka to bude ki, či, ili vitalna sila), grip gubi bitku sa nama.
A šta ako virus ipak „probije“ našu odbranu?
Podrazumijeva se, treba mirovati nedjelju dana. Mirovanje je važno jer se dodatnim fizičkim naprezanjem infekcija širi i imunitet dodatno smanjuje. Stara šala među lekarima i farmaceutima je: „ako liječiš grip, trajaće nedelju dana, ako ga ne liječiš, trajaće sedam dana“.
Međutim, postoje i antivirotici, lijekovi protiv gripa, (oseltamivir kod nas), koji mogu znatno ublažiti simptome i moguće komplikacije pod uslovom da se sa njihovom upotrebom počelo u prvom, eventualno drugom danu bolesti, 48 sati najkasnije.
Pored mirovanja, preporučuje se unos većih količina tečnosti, a za ublažavanje simptoma, upotreba odgovarajućih lijekova.
Preparati kombinovanog sastava za simptomatsku terapiju prehlade i gripa
Osnov ovih kombinovanih preparata su analgoantipiretici, sredstva za sniženje povišene tjelesne temperature i ublažavanje bolova.
Paracetamol je čest sastojak kombinovanih preparata, prisutan u količini od 500 do 1000mg. Prilikom korišćenja ovih preparata treba poštovati preporučenu dozu kako bi se izbjegao prekomjeran unos aktivnih sastojaka i smanjila mogućnost pojave neželjenih dejstava.
Maksimalna količina paracetamola koja se u toku dana smije uneti u organizam je 4g za osobe koje nemaju neke hronične bolesti poput bolesti bubrega ili jetre (za njih je do 2gr), pa ako pored kombinovanih preprata koristite i paracetamol odvojeno, uzmite ovo u obzir.
Preparate koji sadrže paracetamol ne bi trebalo koristiti u intervalima kraćim od 6 sati. Takođe, uzimanje preparata na bazi paracetamola treba da bude vremenski razdvojena od preparata sa acetilcisteinom, sredstvom za razbijanje sekreta, jer je paracetamol antidot za acetilcistein.
U preparatima ima često i acetilsalicilne kiseline pa se posebna opreznost savjetuje osobama koje imaju sklonost ka krvarenjima, sa problemima u GIT-u, kao i ukoliko su na antikoagulatornoj terapiji.
Jedan od sastojaka kombinovanih preparata može biti i ibuprofen.
Ovaj lijek kao i druge iz grupe NSAIL treba izbjegavati ukoliko osoba ima želudačne tegobe, kao i teške kardiovaskularne probleme.
Osim analgoantipiretika (paracetamol, acetil salicilna kiselina, ibuprofen), kombinovani preparati sadrže i pseudoefedrin, fenilefrin, feniramin, dekstrometorfan, vitamin c, u različitim kombinacijama. Preporučljivo je da se povišena tjelesna temperatura ne obara, ako ne prelazi 38-38,50C. Ipak, ovi preparati koji tretiraju simptome, često doprinose olakšanju time što ublaže bolove, suzbiju curenje iz nosa, poneki malo uspavaju, a poneki i razbude pacijenta pa ima utisak da ima priliv snage.
Dekongestivi
Dekongestivi su preparati koji na bazi pseudoefedrina ili feniramina i koriste se za dekongestiju, da otpuše nos i obezbijede prohodnost nazalnih puteva. Njih ne bi trebalo da koriste osobe sa povišenim krvnim pritiskom ili ubrzanim radom srca, tahikardijom. Preparati sa feniraminom koji je antihistaminik (smanjuje sekreciju iz nosa, zapušenost nosa i suzenje očiju) uspavljuju, pa je potreban oprez ako se koriste prilikom upravljanja motornim vozilima ili nekom mašinom.
Dekongestivi za lokalnu primjenu su kapi za nos: nafazolin, ksilometazolin, fenilefrin, trimazolin, oksimetazolin. Iako se lokalno upotrebljavaju, oni mogu imati i sistemska dejstva, pa ih takođe treba oprezno koristiti kod osoba sa povišenim pritiskom i tahikardijom.
Ako se koriste lokalno, treba izbjegavati oralne preparate koji sadrže dekongestive, jer se njihovo dejstvo sabira i mogu imati jača neželjena dejstva. Sa kapima za nos ne treba pretjerivati. Koriste se do pet dana. Dugotrajna upotreba može stavoriti naviku i tzv. refleksnu vazodilataciju pa nije retkost da pacijenti razviju zavisnost od njihove upotrebe. U svrhu dekongestije se može koristiti i hipertonični rastvor morske vode, koji korisiteći zakon osmoze, „izvlači“ višak tečnosti i oslobađa nosnu sluzokožu otoka čime se olakšava disanje.
Kašalj
U toku gripa ili prehlade, može se javiti i kašalj. Ukoliko je produktivan, tj. ukoliko se stvara viskozni mukus u respiratornim organima, treba koristiti preparate za razbijanje sekreta, mukolitike. Oni čine mukus tečnijim, i može se lakše iskašljati. Uglavnom su to: karbocistein, acetilcistein, ambroksol, bromheksin.
Ali ne zaboravimo, ništa neće razbiti disulfidne veze u gustom sekretu i razrediti ga kao udisanje toplih para, može i obične mlake vode, a još bolje pare bosiljka, majčine dušice, timjana, biljaka sa sekretolitičkim i antiseptičkim dejstvom. Inhalaciju je najbolje vršiti u nagnutom položaju tela, zbog „isterivanaja“ sekreta. Doduše, ovo se ne preporučuje asmatičarima.
Uopšte, u toku viroza, unošenje dosta tople tečnosti je važno, jer organizam u stanjima gripa ili teže prehlade, dehidrira.
Ukoliko je u pitanju suv, nadražajni kašalj, mogu se koristiti lokalni antitusici u vidu određenih pastila za otapanje u ustima ili sirupi sa sluzavim materijama koji oblažu tusigene zone u grlu i ždrijelu. Na bazi su bijelog i crnog sljeza, ali u težim slučajevima koriste se i centralni antitusici. Butamirat je već pomalo prevaziđen lijek, ali ako ništa ne pomaže pri suvom kašlju i pacijenti se žale da ne mogu da učine ni jedan udah, a da se ne zakašlju, preporučuje se upotreba folkodina. Međutim, ovaj lijek se koristi samo u iznimnim slučajevima jer ima mnogo mijera opreza i interakcija sa drugim lijekovima.
Vitamin C i homeopatski preparati
Smatra se i da je unošenje vitamina C od značaja, jer je jak antioksidans i u toku virusnih infekcija se „troši“ u organizmu. Postoje mnogobrojni homeopatski, uglavnom kombinovani preparati koji takođe znatno ublažavaju simptome gripa i prehlade. Oni se mogu koristiti i preventivno, ali takođe i kada simptomi već počnu. Gentiana lutea, Aconitum napellus, Bryonia, Ferrum phosphoricum, Acidum sarcolacticu, nalaze se često u homeopatskim preparatima koji ublažavaju simptome gripa i prehlade.
Antibiotici
Najčešćeša greška pacijenata, u slučajevima viroza, a ponekad i ljekara, je da odmah posežu za „teškom antibiotskom artiljerijom“. Grip i prehlada su bolesti koje su izazvane virusima, antibiotici na njih ne djeluju pa je samim tim i upotreba neopravdana.
Naravno, kada se virusna infekcija komplikuje, i jave se sekundarne infekcije, kao što su upala pluća, uha i slično, antibiotici postaju neophodni. U tim slučajevima antibiotska terapija treba da se popije do kraja. Nikad ne treba prekinuti na pola, kad se osjeti poboljšanje, jer se u prvom naletu ubijaju najslabiji sojevi bakterija, pješadijske jedinice, a oklopne jedinice bakterija ostaju, i prave jače, otpornije sojeve.
Antibiotike treba izbjegavati kad god je to moguće, jer u protivnom stvaramo bakterije-monstrume, koje primenom raspoloživih antibiotika ne možemo uništiti. Više kretanja, više optimizma, zdrava hrana i poštovanje saveta farmaceuta i ljekara o preventivi i liječenju gripa i prehlade od velikog su značaja.
Medicinske istine se stalno mijenjaju, dužnost nas koji smo u kontaktu sa pacijentima je da stalno pratimo nova saznanja i da ih prenosimo ljudima i pomažemo im. To nam je pravo zvanje.